Шта каже Библија? Да ли су Јевреји и данас Аврамова деца или су само обраћеници? Поглед на библијску причу и јеврејски идентитет Месије. Занимљиво испитивање сложене теме. Аутор Каи Местер

Време читања: 6 минута

За многе, наставак постојања јеврејског народа и поновно рођење Израела после скоро 2000 година представља чудо без преседана. Други супротстављају овај утисак Исусовом изјавом: „Да сте Аврахамова деца, чинили бисте Авраамова дела.“ (Јован 8,39:XNUMX).

Ипак, исти Павле пише о Јеврејима који су наставили да одбацују Исуса после Педесетнице: „Желим да будем проклет и одвојен од Месије ради своје браће, која су ми сродници по телу. Они су Израелци, којима припада и усиновљење, и слава, и завети, и закон, и обожавање, и обећања, којима припадају и очеви, и од којих Месија долази по телу.” Римљанима 9,3:5-11,28) Он их именује „љубљени ради отаца“ (Римљанима XNUMX:XNUMX).

Неки чак доводе у питање легитимитет са којим многи Јевреји данас себе називају Абрахамовим потомцима и верују да посебно Јевреји Ашкенази заправо потичу од турског народа, Хазара, који су можда прешли на јудаизам из политичких разлога. Стога они уопште нису Абрахамови физички потомци.

Чак и ако би ово било тачно, заборавља се да је чак иу време апостола Павла било доста Јевреја који су били преобраћеници који нису генетски потицали од Аврама; још више је било потомака таквих преобраћеника. Од изласка из Египта, многи не-Јевреји су се придружили народу Израела. Калеб, Рава и Рут су само најпознатији примери. Ипак, сви су били признати као пуни Јевреји.

Још један аргумент против оснивања државе Израел као божанског чуда је насиље над Палестинцима и војна природа државе, као и неморал који се данас налази у Израелу. У ствари, краљеви Старог завета су често били морално сумњиви. Давид је, на пример, убио више људи и имао више жена од особе коју хришћани често критикују због овога: Мухамеда. Ипак, библијска историја показује да се Бог, због неколико искрених срца, увек стрпљиво бавио, реформисао и настојао да спасе свој народ. Многи Јевреји који нису знали ништа боље и којима смо ми као хришћани, а посебно немачки хришћани, давали тако застрашујућу слику хришћанства, искрено су се позивали на библијска обећања сабрања у молитви. Да ли би се Бог оглушио о ово?

„Али упркос страшној судбини која је задесила јеврејски народ од времена када су одбацили Исуса из Назарета, међу њима су живели часни, богобојажљиви мушкарци и жене који су патили у тишини. Бог је утешио њихова срца у невољи и са милосрђем погледао на њихову страшну ситуацију. Чуо је болне молбе оних који су га свим срцем тражили да дођу до исправног разумевања његове речи. Неки су научили да виде правог Месију Израела у једноставном Назарећанину којег су њихови преци одбацили и разапели. Затим, када су схватили значење познатих пророчанстава, тако дуго замрачених традицијом и погрешним тумачењем, њихова срца су била испуњена захвалношћу Богу за неизрециви дар који Он дарује сваком детету човечјем које прихвата Месију као свог личног Спаситеља. (Елен Вајт, дело апостола, 376.1; види. Дела апостолских, КСНУМКС)

„Апостола Павла није потакнула нека обична жеља. Стално је тражио од Бога да ради за Израелце који нису успели да признају Исуса из Назарета као обећаног Месију... Уверавао је вернике у Риму: 'Ја лично желим да будем проклет и разведен од Месије у корист своје браће, који су ми род по телу; који су из Израиља, којима припада и усиновљење, и слава, и завет, и закон, и богослужење, и обећања; који су и оци, и од којих долази Месија по телу, који је Бог над свима, благословен у векове векова.’ Јевреји су били изабрани народ Божији, кроз који је хтео да благослови цео људски род... Чак иако је Израел одбацио Сина Божијег, Бог га није одбацио... 'Да ли је Бог онда одбацио свој народ? Далеко било! Јер и ја сам Израилац, из породице Авраамове, из племена Венијаминовог. Бог није одбацио свој народ, који је предвидео'... Израел је заиста посрнуо и пао; али то не би требало да онемогући васкрсење...Божја је намера била да се његова милост открије међу незнабошцима као и међу Израелцима.дело апостола, 371–372; види. Дела апостолских, 375–376)

Чак и ако специјални божански избор не само да нужно доноси предности Јеврејима, већ и више одговорности и могуће велике патње, ја и даље верујем: Бог остаје веран свом народу, чак и након Исусове смрти.

Опстанак Јевреја као народа до данашњег дана и васкрснуће државе Израел је чудо и трн у оку мрачним силама. Због Израела, који су многи људи већ посетили као туристи, старозаветни корени јеванђеља постали су толико познати да су субота и јеврејски идентитет Месије сада нешто сасвим саморазумљиво. Озбиљан ударац римској пропаганди. Хришћани или муслимани који се држе суботе то још нису могли. Осим тога, они добијају мало пажње из света у поређењу са Израелом.

Зашто толико хришћана наглашава да су Јевреји одбачени као народ? Зашто мисле да су они једини пут до Оца, када је Исус, који је и дан данас Јеврејин и никада није прешао у другу веру, једини пут до Оца? Зашто нам недостаје љубав према непријатељима која би нам омогућила да покажемо Јеврејима и муслиманима њиховог Месију? Уместо да испробамо нашу стратегију евангелизације на њима и пропаднемо и одустанемо зато што су тако заслепљени?

Истина је да са насилним оживљавањем Израела 1948. библијска обећања о окупљању нису била у потпуности испуњена. Али насилно освајање обећане земље од стране Исуса Навина и које је наставио Давид на крају није испунило Божја обећања. Оба су била делимично испуњење, почетак и само су утрли пут Месији, његовом првом и другом доласку. Тако да га је остатак препознао тада и препознаће га данас.

Васкрсење хебрејског језика од стране Бен Јехуде и Зид плача у Јерусалиму имају озбиљан значај за спас многих Јевреја данас. То је њихова додирна тачка са Божјим обећањима и показује њихову чежњу за спасењем.

Будимо пажљиви да не предухитримо себе као хришћани. Можда ће нам Бог једног дана показати да нисмо били ништа бољи од њих.

Да ли би то можда могао бити облик духовног поноса ако не желимо да видимо било какву наредбу од Бога на путу којим Јевреји као народ данас иду? Да ли смо арогантни јер, у нашим очима, то једноставно не би требало дозволити да се догоди? То се не сме догодити јер би нас Бог тада могао заобићи у својој операцији спасавања, у којој припрема остатке физичког Израела за повратак Месије. Није да ми тада стојимо натмурени као старији брат у параболи о изгубљеном сину, јер Бог враћа првобитне маслинове гранчице, и то на начин који сматрамо упитним. Забрињава јер су контекст и политика прилично ружни на Блиском истоку, плус сви мајстори лутака у позадини. Можда је ово бахатост које још нисмо свесни.

Радујем се што ћу видети шта ће се десити у Израелу када се донесе универзални недељни закон који је проречен у Библији под ликом жига.